Други час који смо држале био је у VIII/3. Тада смо већ боле опуштеније него претходног часа и чини нам се да је овај час много боље протекао, да смо биле боље организоване и да је комуникација са ученицима била много боља.
Након уписивања часа, разговарала сам са ученицима о Десанки Максимовић. Већ су доста тога знали о њој јер су седмом разреду радили Стрепњу. Час је био праћен презентацијом, а сваки од слајда садржао је неку фотографију, што је њима било веома интересантно.
Након разговора о Десанки, разговарали смо о пролећу и осећањима која у њима буди ово годишње доба. Ученици су били маштовити, причљиви, сви су учествовали у разговору, што нас је много опустило. Када сам поменула пролеће, прво им је пала на памет љубав, затим буђење природе, зеленило, буђење емоција, заљубљивање, цветање, што смо и очекивале.
Након најаве наставне јединице, уследило је изражајно читање два пута. Док сам читала песму, посебно ме је изненадила њихова пажња и тишина у учионици. Касније ми је наставница Наташа рекла да је то добар знак и да је веома битно задржати пажњу ученика.
Пустила сам их да размисле о песми, а након тога сам желела да чујем утиске. У суштини, сви су били одушевљени Пролетњом песмом јер је љубавна. На питање шта им се свидело у песми, одговорили су да је дивно то што песникиња има толико љубави да би могла свима да је да и да је опет много остане њој.
Уследила је версификација песме, одређивање броја строфа, стихова, рима... Ученици су се сами јављали да анализирају песму.
Стилским фигурама смо се посебно посветиле: метафори, поређењу, асонанци и алитерацији. Прво смо их окарактерисале, дале примере, а затим их заједно са ученицима проналазиле у песми.
Пролетњу песму смо упоредили са Стрепњом, чисто да виде колико и у чему се разликују, по чему су сличне.
Пред крај часа спремиле смо квиз знања, како бисмо провериле да ли су и шта научили.
На крају смо ученике поделиле у четири групе и свакој групи дале по папирић на коме је писао један мотив. Њихов задатак је био да на основу њега напишу једну строфу. Ти мотиви су: чежња, пролеће, љубав и стрепња.
Ево једне строфе коју смо добиле као успомену на драго VIII/3:
На крилима пролећа
Љубав моја постаје све већа.
Лагано се буди и полагано расте,
Чезне за свиме што доносе ласте.
Пракса у школи је једна предивна успомена. Све до одласка у школу нисмо биле сигурне да ли смо одабрале оно што смо желеле. Сада знамо да јесмо.Трећи одржани час
Други час који смо држале био је у VIII/3. Тада смо већ боле опуштеније него претходног часа и чини нам се да је овај час много боље протекао, да смо биле боље организоване и да је комуникација са ученицима била много боља.
Након уписивања часа, разговарала сам са ученицима о Десанки Максимовић. Већ су доста тога знали о њој јер су седмом разреду радили Стрепњу. Час је био праћен презентацијом, а сваки од слајда садржао је неку фотографију, што је њима било веома интересантно.
Након разговора о Десанки, разговарали смо о пролећу и осећањима која у њима буди ово годишње доба. Ученици су били маштовити, причљиви, сви су учествовали у разговору, што нас је много опустило. Када сам поменула пролеће, прво им је пала на памет љубав, затим буђење природе, зеленило, буђење емоција, заљубљивање, цветање, што смо и очекивале.
Након најаве наставне јединице, уследило је изражајно читање два пута. Док сам читала песму, посебно ме је изненадила њихова пажња и тишина у учионици. Касније ми је наставница Наташа рекла да је то добар знак и да је веома битно задржати пажњу ученика.
Пустила сам их да размисле о песми, а након тога сам желела да чујем утиске. У суштини, сви су били одушевљени Пролетњом песмом јер је љубавна. На питање шта им се свидело у песми, одговорили су да је дивно то што песникиња има толико љубави да би могла свима да је да и да је опет много остане њој.
Уследила је версификација песме, одређивање броја строфа, стихова, рима... Ученици су се сами јављали да анализирају песму.
Стилским фигурама смо се посебно посветиле: метафори, поређењу, асонанци и алитерацији. Прво смо их окарактерисале, дале примере, а затим их заједно са ученицима проналазиле у песми.
Пролетњу песму смо упоредили са Стрепњом, чисто да виде колико и у чему се разликују, по чему су сличне.
Пред крај часа спремиле смо квиз знања, како бисмо провериле да ли су и шта научили.
На крају смо ученике поделиле у четири групе и свакој групи дале по папирић на коме је писао један мотив. Њихов задатак је био да на основу њега напишу једну строфу. Ти мотиви су: чежња, пролеће, љубав и стрепња.
Ево једне строфе коју смо добиле као успомену на драго VIII/3:
На крилима пролећа
Љубав моја постаје све већа.
Лагано се буди и полагано расте,
Чезне за свиме што доносе ласте.
Пракса у школи је једна предивна успомена. Све до одласка у школу нисмо биле сигурне да ли смо одабрале оно што смо желеле. Сада знамо да јесмо.
Пријавите се на:
Постови (Atom)


Нема коментара:
Постави коментар